Tangram

Tangram

Tangram, odnosno Pin-jin, što je naziv pod kojim je poznat u Kini, gde se prvi put pojavio, je jedna od najstarijih slagalica i logičkih igara u istoriji civilizacije.

Sastoji se od sedam tanova, tj. geometrijskih figura – pet trouglova, jednog kvadrata i jednog romboida. Osnovni izazov ove igre sastoji se u načinu na koji se veštom i maštovitom kombinacijom navedenih elemenata mogu dobiti slike različitih objekata – kuće, psa, muškarca sa šeširom ili anđela. Tokom vekova, zahvaljujući prilozima ljudi iz celog sveta, sastavljen je katalog od preko 7000 različitih „tangramskih slika“, ali se i pored toga smatra da finalni broj kombinacija još uvek nije iscrpljen. Naučnici tvrde da je ova igra ujedno i jedan od najstarijih psiholoških testova, budući da je način na koji izaberemo da iskombinujemo elemente predstavlja između ostalog i odraz najdubljih delova naše podsvesti.

Kada sam se prihvatio olovke, započinjući rad na muzici, moram da priznam da nisam bio potpuno siguran u kom smeru će se delo razvijati. A opet, bio sam svestan činjenice da se ispisivanje partiture zapravo i ne razlikuje previše od igranja delićima Tangrama. Kako drugačije možete da objasnite hiljade različitih simfonija, koncerata, klavirskih minijatura ili opera – dela dirljive lepote i ponekada duboke i gotovo tragične genijalnosti, koje su kompozitori iznedrili u poslednjih petstotinak godina, zapravo ne radeći ništa drugo do kombinujući elememente iz seta od 12 muzičkih nota.

Kako je ova muzička slagalica poprimala svoj oblik, zajedno sa mojim idejama, vezanim za formu, dramaturgiju, semiotiku i tretman orkestra kao živog emocionalnog, društvenog i zvučnog organizma, postajao sam sve više i više svestan činjenice da Tangram predstavlja paradigmu naših života, a na neki način i kompletnog Univerzuma. Sve što nam je znano, od najmanjeg zrna saharskog peska do veličanstvenih ekosistema Amazonije, od Velikog Kanjona, ovde na Zemlji do Mora Tišine na Mesecu, sve je zapravo sazdano od ukupno 118 elemenata Mendeljejevljevog periodnog sistema. Svaki organizam, bilo da je u pitanju vilin konjic, veliki plavi kit ili neko od 7 milijardi ljudi koliko trenutno živi na zemlji, nastao je na osnovu informacija sadržanih u DNK, koja se se opet sastoji od samo 4 proste azotne baze, koje se kombinuju na milijarde najneverovatnijih načina, stvarajući čaroliju života ovaploćenu u mnoštvu vrsta i individualnosti živih bića.

Konačno – i sam život – odnosno naši životi, ma koliko nam se na momente činili komplikovanim, zapravo se sastoje od jako malog broja elemenata – dnevnog preživljavanja, kreacije i prokreacije. Biti srećan i zadovoljan onim što imaš – biti istinski zahvalan – prebrojavati svakodnevno Božije blagoslove, da ne kažemo delove slagalice – u tome se na neki način nalazi i kranji cilj same igre. Ako parafraziramo filozofe, možemo reći da je smisao Tangrama zapravo sam Tangram. Konačno, dozvolite mi da citiram Vudija Alena, koji kaže da je „život sličan situaciji u kojoj sviraš violinski solo na sceni, dok u isto vreme tek učiš da držiš sam instrument“ i da Vas istovremeno podsetim na čarobnu pesmu mog genijalnog kolege, gospodina Roberta Mek Ferina, svima poznatu pod naslovom Don’t Worry, Be Happy.

Zato, ako možete, stvarno nemojte da se sekirate, uživajte u svakoj sekundi ovog veličanstvenog dara koji toliko često arogantno i glupavo podrazumevamo – i uživajte slušajući ovaj moj muzički a slažući svoj lični životni Tangram, u potrazi za slikom kojom ćete pre svega Vi sami biti zadovoljni.

arr: a3 simfonijski orkestar
alt. arr: klavir, violina, klarinet i violončelo
dur: cir. 16 min.