Stihovi su do mene, preko beogradskog nadbiskupa Mnsgr. Stanislava Hočevara, stigli sa posvetom: «…slika je čekala reč, a sada reč čeka zvuk!». Stihovi Jovana Pavla II bili su još u manuskriptu, a njegova inspiracija Mikelanđelovim svodom Sikstinske kapele, sveža koliko i boje restauriranih fresaka. Sećam se pisma koje sam, nakon sto je muzika bila završena, poslao Svetom Ocu: «…Toliko Vam hvala na rečima “Prasakramenta”. Tako jednostavnim i tako dubokim, tako direktnim i tako istinitim. Obraćale su mi se kao što se Tvorac obraćao Mojsiju. One zapravo predstavljaju jedanaestu Zapovest, obuhvatajući integralno svih deset u jednu zajedničku: “Budite Čisti!”. «
Muzika je bila moj iskreni poklon čoveku koji je “očistio” mrlje sa portreta svojih prethodnika, postavši prvi Pontif, koji se javno i u ime Svete stolice izvinio za krstaške ratove i inkviziciju, pokrštavanja i pacovske kanale…, čoveku koji je svojim časnim, hrabrim i plemenitim životom, stao rame uz rame sa retkim autentičnim herojima veka koji je za nama, kao što su Mahatma Gandi ili Dr. Martin Luter King.
arr. sopran, violončelo i klavir
alt. arr: sopran, violina i klavir
dur: cir. 2,5 min.