Missa Solemnior

Missa Solemnior

Naručena je 2004. godine, od strane Vatikana, sa idejom da se obeleže dva bitna jubileja u istoriji hrišćanstva – 950 godina Velike šizme i 40 godina od ukidanja anatema između Rima i Konstantinopolja.

Raskol između Istoka i Zapada popločao je put za globalnu polarizaciju čije se posledice jednako snažno osećaju i danas. Misa je zamišljena kao oruđe jedinstva i tolerancije, ne samo među hrišćanima, već među svim ljudima dobre volje, ma kojoj veri pripadali. Dozvoljavajući korišćenje novih tekstova u okviru ove papske liturgije, Vatikan je želeo da dā nedvojbenu podršku procesima pomirenja i dijaloga, toliko potrebnim u kontekstu novih izazova i pretnji koje se pojavljuju na relaciji Istok-Zapad.

Zato bih skrenuo pažnju samo na neke od stavova, zbog snažnih civilizacijskih poruka koje u sebi nose:

Quid fecisti (Šta to učini?!) u kojem Tvorac zavapi u momentu kada Kain ubija Avelja, čime smo želeli da istaknemo da je ubistvo svakog čoveka isto što i bratoubistvo.

Zatim, prvi put u zapadnoj liturgiji – Kadiš za Isusa, čime se podseča na činjernicu da se Isus rodio, da je živeo i umro kao Jevrejin, i da je antisemitizam, koji je vekovima gajen u okviru Crkve, i nelogičan, osim što je u svojoj suštini „nehrišćanski“.
Psalam XXIII koji nas podseća na fragilnost ljudskog bića i našu sopstvenu smrtnost, i konačno – Signum Magnum, kao prvi znak Apokalipse po Jovanovom Otkrivenju (Majka Božija, ili Šehina, ako ćemo biti dosledni kabalističkoj inspiraciji Otkrivenja, prikazuje se ljudima, krunisana suncem koje je optočeno sa 12 zvezda, poput 12 dijamanata, označavajući na taj način „početak kraja“).

Upravo je ovaj biblijski prizor ono što je nagnalo grofa Koudenhove–Kalergija, pionira ujedinjene Evrope i pokretača Panevropskog pokreta, da 12 zvezda na plavom nebu predloži za zastavu unije koja će kasnije, uz angažovanje Francuske i Nemačke prerasti u EU. Kao sin austrougarskog diplomate i japanske plemkinje, u prvim decenijama dvatesetog veka, grof Kalergi nije imao izbora osim da izraste u kosmopolitu koji svojim radom i životom pokušava do pomogne u prevazilaženju opasnosti podeljenog sveta. Nakon objavljivanja knjige Panevropa 1923. godine, grof Kalergi odlučuje da ideje o ujedinjenju evropskih dražava i naroda sprovede i u realnost, osnivajući pokret kome su se istog momenta pridružili mnogi šefovi vodećih država kontinenta, zajedno sa predstavnicima civilnog društva, kao što su Albert Ajnštajn, Tomas Man ili Sigmund Frojd. Pošto je duboko razumevao situaciju u Evropi posle Prvog svetskog rata, bio je u stanju da predvidi uspon Trećeg rajha kao posledicu različitih faktora toga vremena i predložio je ujedinjenje Evrope kao jedinu alternativu apokalipsi evropske civilizacije. Kao što znamo, ni njegovi predlozi, ni njegova vizija jedinstva, nisu bili dovoljni da spreče užase Drugog svetskog rata i gubitak desetina miliona ljudskih života. Ipak, njegovo upozorenje se i dan danas vijori nad nama, svakog puta kada uđemo u neko od zdanja EU ili jedne od država članica. Nadajmo se da je jednako živo i u našoj svesti.

arr: SATB hor, solisti i a2 simfonijski orkestar
alt. arr: Mesoviti hor, solisti i klavir (+končertino: violina, violončelo i kontrabas)
dur: cir. 30 min.

 

Aleksandar Simic: The Opening of Gloria (from Missa Solemnior)