Naziv “Trenuci”, nastao je na osnovu programske potke, a isto važi i za aranžman koji u ovoj kompoziciji može možda najviše privuci pažnju slušaoca. Instrumenti, poput likova u nekoj drami, ulaze na scenu jedan za drugim, stupaju u međusobne odnose, a  zatim izlaze, ili ostaju…
Aluzija je napravljena na likove u našim ličnim predstavama.
U pitanju su ljudi, i ne samo  ljudi, koji u naše zžvote ne ulaze uvek zajedno, na početku odseka ili na taktnoj crti. Oni očekivano ili neočekivano dolaze, prolaze, katkad ostaju, a nekada ostajemo samo mi, zahvalni što smo ih poznavali.
Trenuci u kojima  nam se postojanja preklapaju čine ovozemaljski život lepšim i lakšim. Oni mu zapravo daju smisao.

arr: klarinet, violončelo i klavir
alt. arr: violina, violončelo i klavir
dur:cir. 7 min.