Kada su mi 1993. godine Lord Benson i Majkl Zambelas, tadašnji gradonacelnik Nikozije, u ime fondacije «Theleton» poručili «himnu distrofičara sveta», mislio sam da se nalazim pred nemogućim zadatkom: Da napišem himnu, koja mora istovremeno biti i pesma radosti, nade i pobede, za ljude koji pate od teške i ponižavajuce bolesti. Naravno, nije mi palo napamet da se takvim povodom ne odazovem, onoliko koliko je to bilo u mojoj moći. Uzeo sam, zato, u ruke najdeblju antologiju engleskog stiha koja se nalazila u porodičnoj biblioteci i odlučio da ako je moguće pronađem odgovarajući tekst. I … verujte mi, prva, od bukvalno par hiljada pesama, na kojoj se knjiga «sama» otvorila, zvala se «Crucified», i počinjala je stihovima «Thy restless feet now, can not go…». Kakva veličanstvena alegorija! On, prikovan za krst, isto kao oni za prokleta invalidska kolica, a opet, On baš, pre svih stiže svuda, nudeći nadu, veru, ljubav i spas… Kakva poruka! … Vaistinu vaskrse.
stihovi: Richard Crashaw
arr: sopran, violončelo i klavir
alt. arr: sopran, violina i klavir; violina i klavir
dur: cir. 4,5 min.