Posmatrajući pojedinačne naslove, datume i gradove u kojima je muzika nastajala, kada je ciklus već bio gotov, postao mi je jasniji i moj lični doživljaj detinjstva. Ono očigledno nije samo postembrionalni stupanj razvića individualca. Detinjstvo ne prestaje pojavom pubertetskih brkova ili razvitkom mlečne žlezde. Ako smo zaista sretni, možemo ga razvući i produžiti do duboko u zrelost. To je jednostavno ono vreme u našim životima kada se osećamo bezbedno i sigurno. To je onaj period u životu u kome još uvek verujemo u čuda i besmrtnost.
Ako bih izdvojio neki od ovih sedam komada, onda bi to verovatno bio Duetino, koji po svojoj strukturi odstupa od tipične minijature za klavir u 4 ruke. Umesto da oba muzičara počnu da sviraju istovremeno, prvi nastupa Secondo, iznoseći svoju temu, a tek zatim i Primo, sa potpuno drugom melodijom. On i Ona. ….. On je slučajno očešao negde u prolazu između svog i njenog prvog nastupa, predajući joj dirke, i – od tog trenutka, nije mogao da je izbaci iz glave…, a onda su se, jer je «tako moralo», ponovo ugledali. Različiti, savršeno samosvojni, pomalo kivni na ostatak sveta i – vrlo sami…
Kako je lepo imati još dve ruke za klavirom.
Ostali stavovi: Unicorn / Cradle-song / A Patch of Light / Happy Birthday / Rain Ponds / The Tree-House (Finale)
arr: klavir – četvororučno
dur: cir. 9 min.