![\"\"](\"https:\/\/aleksandarsimic.com\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/02-237x300.jpg\")
Aleksandar Simi\u0107 je ro\u0111en 22. januara 1973. godine u Beogradu. Ve\u0107i deo mladosti proveo je na razli\u010ditim adresama od Singapura do isto\u010dne obale Sjedinjenih dr\u017eava. Kako su se menjale adrese na kojima je \u017eiveo, tako su se menjale i sfere njegovog interesovanja \u2013 od slikarstva do biologije, od knji\u017eevnosti do fizike. Ve\u0107 sa dve i po godine, po\u010deo je da \u010dita i pi\u0161e, a talenat za prirodne nauke demonstrirao je u najranijem dobu. Za muziku, me\u0111utim, nije pokazivao nikakvo posebno interesovanje, a po\u0161to da je izrazito lo\u0161e pevao, \u010desto je imao prilike da \u010duje kako bi „u \u017eivotu verovatno mogao da se bavi svime – osim muzikom“. I to ga zapravo uop\u0161te nije zabrinjavalo…<\/p>\nA onda, samo nekoliko nedelja pre njegovog petnaestog ro\u0111endana, desilo se ne\u0161to \u0161to \u0107e mu kompletno promeniti \u017eivot. Od jednog porodi\u010dnog prijatelja, dobio je CASIO kalkulator, koji je me\u0111u tipkama numeri\u010dke tastature sakrivao pravu malu „klavijaturu“ od jedne i po oktave. Dugmence za broj nula bilo je istovremeno i nota Do<\/em>, jedinica je cijukala u visini tona note Re<\/em>… Deca koju je poznavao, obi\u010dno su sama birala svoj instrument, i dvoumila se izmedju klavira, violine ili bas gitare, dok je Aleksandar bio izabran od strane instrumenta, ma kako \u010dudnog i naizgled sme\u0161nog. Ve\u0107 posle petnaest minuta imao je „repertoar“ od nekih dvadeset melodija. Nedeljama se nije odvajao od spravice koja mu je gotovo stajala u dlan, a kada je do\u0161ao ro\u0111endan, roditelji su ga iznenadili i u ku\u0107u uneli jedan „veliki digitron“ sa 88 dirki. Istog dana nau\u010dio je note i ubrzo shvatio da je u stanju da s’lista odsvira sve \u0161to bi se na\u0161lo na klavirskom pultu. Ve\u0107 godinu dana kasnije svirao je pozne opuse Betovenovih sonata i kako sam ka\u017ee „…gutao partiture i sve mogu\u0107e knjige koje su se bavile klasi\u010dnom muzikom, od romansiranih biografija velikih kompozitora do onih koje su upu\u0107ivale u tajne kontrapunkta, harmonije i muzi\u010dkih oblika“.<\/p>\n Ipak, kada je poku\u0161ao de se sa \u0161esnaest godina upi\u0161e u muzi\u010dku \u0161kolu, rekli su mu da je prestar i Aleksandar je nastavio svoje muzi\u010dko putovanje sam i na svoj na\u010din…<\/p>\n Tek pet godina kasnije, zavr\u0161avaju\u0107i tre\u0107u godinu studija medicine, na nagovor prijatelja i uz opkladu odlu\u010duje da pola\u017ee diferencijalne i prijemne ispite na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Dobija po sto poena na svakom od diferencijalnih i prijemnih ispita i zavr\u0161ava kao prvi na svim listama. Tako je\u00a0 i zvani\u010dno, dobio potvrdu „establi\u0161menta“ da njegove muzi\u010dke aspiracije nisu isklju\u010divo plod njegove nekriti\u010dne de\u010da\u010dke ma\u0161te. Po\u010deo je profesionalno i bez ikakve dalje zadr\u0161ke da se bavi pisanjem, izvo\u0111enjem i produkcijom sopstvene muzike, ulivaju\u0107i u svaku kompoziciju deo svoje nekonvencionalne li\u010dnosti, svojih uvek druga\u010dijih ideja i pre svega ogromne ljubavi prema umetnosti i samom \u017eivotu.<\/p>\n U okviru Muzi\u010dke galerije<\/em> na stranicama ovog sajta nalaze se detaljni prikazi pojedina\u010dnih muzi\u010dkih pri\u010da u formi razli\u010ditih kompozicija. U smislu kra\u0107e biografske reference izdvojili smo neka od Simi\u0107evih zapa\u017eenijih dela:<\/p>\n Simi\u0107eva muzika kori\u0161\u0107ena je i da bi se obele\u017eili mnogi zna\u010dajni doga\u0111aji, poput zasedanja razli\u010ditih saziva Generalne Skup\u0161tine UN, tristagodi\u0161njice grada Petrograda, dva veka srpske dr\u017eavnosti, sto\u0161ezdesetog ro\u0111endana Nikole Tesle, \u010detrdesete godi\u0161njice Fulbrajt Fondacije, Evropskog dana jevrejske kulturne ba\u0161tine, Vaseljenskog sabora pravoslavne ekumene ili Dana Planete Zemlje.<\/p>\n Napisao je i muziku za oko 20 pozori\u0161nih predstava, a svoju prvu filmsku muziku pisao je za „Optimiste“ reditelja Gorana Paskaljevi\u0107a.<\/p>\n 2005. godine osnovao je autorski ansambl Aleksandar Simi\u0107 i Serafimi<\/em>. Njihovi \u0161ou programi bili su tokom 2006. repertoarski postavljeni na velikoj sceni Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, da bi u godinama koje su sledile Simi\u0107, u saradnji sa lokalnim muzi\u010darima, pravio sve\u017ee postavke ovog ansambla, na mestima kao \u0161to su Njujork, London, Petrograd, Lisabon, Torino, Hamurg ili Delhi. Sa Serafimima je odra\u017eao na stotine koncerata i izdao dva kompakt diska i dva DVD-ja sa spotovima koji su preko hiljadu puta emitovani na raznim TV stanicama. U funkciji „kompozitora u rezidenciji“, sara\u0111ivao je i sa nekoliko simfonijskih orkestara<\/p>\n 2005. godine, osnovao je i „Udru\u017eenje za unapre\u0111enje i popularizaciju klasi\u010dne muzike“, \u010diji je i danas predsednik.<\/p>\n Pored muzike, va\u017ean deo Simi\u0107evog \u017eivota \u010dine i njegov dru\u0161tveni i humanitarni anga\u017eman.<\/p>\n Ve\u0107 godinama je portparol i aktivista humanitarnog fonda Svetlost<\/a>, koji je u Srbiji poveo kampanje poput Sigurne \u017eenske ku\u0107e ili Nacionalne kampanje za pomo\u0107 slepima Srbije. U decembru 2009. godine, pokrenuo i je i projekat Note iz Srca<\/a>, kao kampanju za besplatne kulturne sadr\u017eaje posve\u0107ene starima, siroma\u0161nima i hendikepiranima. Njegov rad sa mladima prote\u017ee se u velikom luku od pomo\u0107i deci koja pate od karcinoma, autizma, daunovog sindroma ili slepila, preko rada sa dru\u0161tveno ugro\u017eenim kategorijama, do stotina susreta sa studentima i aktivistima na univerzitetima, radionicama i forumima.<\/p>\n Veoma je zna\u010dajan i njegov doprinos me\u0111ureligijskom dijalogu na internacionalnom nivou i kroz veliki niz inicijativa tokom vi\u0161e od dvadesetpet godina. Pokreta\u010d je Inicijative za me\u0111ureligijsku solidarnost, saradnju i odgovornost<\/em>, koja okuplja verske lidere regiona, kao i \u010dlan predsedni\u0161tva fondacije Pave the Way<\/a> iz Njujorka i organizacije East-West Bridge<\/a> (srpskog ogranka Trilateralne Komisije) sa sedi\u0161tem u Beogradu.<\/p>\n\n