Sinopsis programa:

 

… Publika ulazi u salu uz zvuke muzike koja ide  sa razglasa uz zvucne i svetlosne efekte. Carolija pocinje odmah.
-   Sala se “gasi” a na sceni se pale pozorisni stimunzi. (Svetlo prati pricu i aranzman same muzike.)
-  Muzicari na sceni su ozvuceni. To daje potpuno novu dimenziju klasicnoj muzici. Ona snaznije “plavi” preko scene, a nama je ostavljena mogucnost da se igramo bojom i nijansama tihog. Tu je i mikrofon za mene. Poneka muzika trazi dodatno objasnjenje a tako nestaje i poslednja barijera izmedju muzicara i publike.
-   Nestaje ustogljenosti. Serafimi su nezni i pristupacni. Nema potrebe za “iskasljavanjem” izmedju numera i zadrzavanjem daha. Svira se i izmedju tacaka. Sve je povezano. Ljudi su opusteni i uzivaju. Atmosfera je prijatna.
-  Potpunom dozivljaju doprinose zaustavljene i pokretne slike koje prate muziku. Projekcije se utapaju u prostor. Svetlo izlazi iz tame poput nove, paralelne dimenzije. Prizori velelepne prirode, ptica i neba pocrtavaju “andjeosku” prirodu  veceri. Na momente se cuje klepet krila i zvuci koji dolaze sa “one strane”. U jednoj sceni – poput snega padaju guscija pera.
-  Scena je ususkana i pojacana scenografijom. Mizanscen muzicara fiksiran i vodjen smenama ansambala. Koreografske tacke dramaturski rasporedjene kroz nekoliko numera krunisu scenu u savrsenom skladu sa muzikom.
-   Muzika … Naravno, najvazniji adut. Dovoljna da odusevi publiku i bez propratnih efekata.. Svaka numera razlicita, nijedna preduga, ansambli se smenjuju u svim kombinacijama – od solo instrumenta ili glasa, do velikog ansambla sa horom i solistima. Okosnicu ansambla cine violina i klavir, zatim glas, pa violoncelo i klarinet. Hor “Heruvima” broji oko sesdeset clanova. Svakom prilikom novi i interesantni gosti. Serafimi su svi moji prijatelji i – svi moji prijatelji su Serafimi…