Curriculum Vitae

Aleksandar je rođen 1973. godine u Beogradu.
Veći deo života proveo je na različitim adresama od Singapura do zapadne obale Sjedinjenih država. Kako su se menjale adrese na kojima je živeo, tako su se menjale i sfere njegovog interesovanja – od slikarstva do biologije, od književnosti do fizike.
Već sa dve i po godine, počeo je da čita i piše, a talenat za prirodne nauke demonstrirao je u najranijem dobu. Za muziku, međutim, nije pokazivao nikakvo posebno interesovanje, a budući da je izrazito loše pevao, često je imao prilike da čuje kako bi "u životu verovatno mogao da se bavi svime - osim muzikom". I to ga zapravo uopšte nije zabrinjavalo...

A onda, samo nekoliko nedelja pre njegovog petnaestog rođendana, desilo se nešto što će mu kompletno promeniti život. Od jednog porodičnog prijatelja, dobio je CASIO kalkulator, koji je medju tipkama numeričke tastature sakrivao pravu malu "klavijaturu" od jedne i po oktave. Tipka za broj nula bila je istovremeno i nota Do, jedinica je cijukala u visini tona note Re... Deca koju je poznavao, obično su sama birala svoj instrument, i dvoumila se izmedju klavira, violine ili bas gitare, dok je Aleksandar bio izabran od strane instrumenta, ma kako čudnog i naizgled smešnog. Već posle petnaest minuta imao je "repertoar" od nekih dvadeset melodija. Nedeljama se nije odvajao od spravice koja mu je gotovo stajala u dlan, a kada je došao rođendan, roditelji su ga iznenadili i u kuću uneli jedan "veliki digitron" sa 88 dirki. Istog dana naučio je note i ubrzo shvatio da je u stanju da s'lista odsvira sve što bi se našlo na klavirskom pultu. Već godinu dana kasnije svirao je pozne opuse Betovenovih sonata i kako sam kaže "...gutao partiture i sve moguće knjige koje su se bavile klasičnom muzikom, od romansiranih biografija velikih kompozitora do onih koje su izučavale kontrapunkt, harmoniju i oblike".
Ipak, kada je pokušao de se sa šesnaest godina upiše u muzičku školu, rekli su mu da je prestar i Aleksandar je nastavio svoje muzičko putovanje sam i na svoj nacin...

Tek pet godina kasnije, završavajući treću godinu studija medicine, na nagovor prijatelja i uz opkladu odlučuje da polaže diferencijalne i prijemne ispite na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Dobija po sto poena na svakom od gotovo dvadeset ispita i završava kao prvi na svim prijemnim listama. Tako je  i “zvanično”, postao kompozitor. Počeo je profesionalno da se bavi pisanjem, izvođenjem i produkcijom sopstvene muzike, a njegov opus i reputacija su polako rasli.

U okviru Muzičke galerije na stranicama ovog sajta nalaze se detaljni prikazi pojedinacnih muzičkih priča u formi različitih kompozicija. U smislu kraće biografske reference izdvojili smo neka od Aleksandrovih zapaženijih dela:

  • Missa Solemnior  - posvećena žrtvama šizme, u povodu 950 godina raskola izmedju Istočne i Zapadne crkve (porudžbina Vatikana)
  • Portret maršala Žukova - poručen od strane Ruske federacije za proslavu 50 godina pobede nad fašizmom

  • Kaddish - Za ceremoniju dodele medalja Pravedni među narodima koje Izraelska drzava i Jad Vašem dodeljuju ljudima koji su spašavali živote Jevreja u drugom svetskom ratu

  • Remember  - u spomen žrtvama 11. septembra (tekst povodom 4. godišnjice napada na World Trade Center čitala državna sekretarka Kondeliza Rajs)

  • Kratima  - uspavanka za malog Isusa, kojom je u preko petnaest zemalja, od Moskve, preko Rima do Londona, zvanično obeleženo 2000 godina hrišćanstva

  • Crucified  - himna distrofičara sveta (porudžbina fondacije Telethon)

  • Mala Bozija služba  - povodom 25 godina pontifikata pape Jovana Pavla II

  • Faust  - opera za solo violončelo, povodom 250 godina od rođenja Getea

  • Jesenjin  - ciklus pesama za glas i klavir, povodom 100 godina rodjenja i 70 godina od smrti autora u saradnji sa slikarkom Oljom Ivanjicki

  • Grad u kome je stalo vreme  - simfonijska poema inspirisana Bohumilom Hrabalom

  • Srce Univerzuma - Zvanična himna 25. Univerzijade, Beograd 2009.
Njegova muzika korišćena je i da bi se obeležili neki značajni jubileji kao sto su 300 godina Petrograda, 200 godina srpske državnosti ili 60 godina holokausta, kao i neki značajni skupovi poput Vaseljenskih sabora pravoslavne ekumene.

Napisao je muziku za oko 20 pozorišnih predstava. Svoju prvu filmsku muziku pisao je za "Optimiste" reditelja Gorana Paskaljevića.

2005. godine osnovao je autorski ansambl Serafimi. Njihovi šou programi bili su tokom 2006. repertoarski postavljeni na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Sa Serafimima je odražao na desetine koncerata i izdao dva kompakt diska i dva DVD-ja sa spotovima koji su preko hiljadu puta emitovani na raznim TV stanicama.

2005. godine, osnovao je i "Udruženje za unapređenje i popularizaciju klasične muzike", čiji je i danas predsednik.

Pored muzike, važan deo Aleksandrovog života čine i njegov društveni i humanitarni angažman. Vec godinama je portparol i aktivista humanitarnog fonda Svetlost, koji je u Srbiji poveo kampanje poput Sigurne ženske kuće ili Nacionalne kampanje za pomoć slepima Srbije. U decembru 2009. godine, pokrenuo i je i projekat Note iz Srca, kao kampanju za besplatne kulturne sadržaje posvećene starima, siromašnima i hendikepiranima.

Veoma je značajan i njegov doprinos međureligijskom dijalogu na internacionalnom nivou i kroz veliki niz inicijativa tokom više od petneast godina. Aktivni je član fondacije Pave the Way iz Njujorka i organizacije East-West Bridge sa sedištem u Beogradu.
Od 2007. godine sarađuje sa Centrom Simon Vizental i kancelarijom Tužilaštva za ratne zločine u Republici Srbiji u okviru operacije Poslednja šansa koja treba da obezbedi uslove da pred lice pravde izađu poslednji preostali ratni zločinci iz drugog svetskog rata.

 


  back to homepage